Arhiva : : Mart 2005.

Solidarnost sa Revolucijom u Venecueli!

Veoma je lako odgovoriti na pitanje zašto vladajuća štampa grmi protiv Čavesa i njegove vlade : zadojeni idealima Simona Bolivara oni predvode Revoluciju u Venecueli. Koliko je jako njeno uporište u narodu mogli smo se uveriti i sami prilikom Internacionalnih Susreta za Opstanak Čovečanstva, održanih početkom decembra 2004. u Karakasu. Od 1998. narod nesmanjenim poletom istrajava na revolucionarnom putu. Navedimo samo prelomne trenutke tog puta: izbor Čavesa za predsednika, reforma Ustava, ponovno izglasavanje na referendumu avgusta 2004. kada je osujećen pokušaj svrgavanja zakonito izabranog predsednika, pobeda na oktobarskim lokalnim izborima iste godine... sredinom aprila 2002. ustanak protiv pučisticke fašisoidne oligarhije i stojičko prkošenje opštoj nestašici nastaloj decembra iste godine usled pokušaja buržoazije da izazove privredni kolaps. Reakciji su nosioci Revolucije izbili iz ruku svaki argument, jer su detaljno razradili i pravno osmislili u narodu duboko usađeno hrišćansko poimanje pravde i pravičnosti. Glavno geslo glasi da od Ustava nema odstupanjana. Jasno, društvena pravda ne postoji ako "se o svemu narod ne pita" .

To je ono čemu stremi Čaves, taj izvanredno nadareni revolucionarni vođ. U ovim smutnim vremenima kada idejno izdajstvo i malodušnost uzimaju sve više maha kod "levičarskih" vođa, kako u Latinskoj Americi tako širom sveta, gotovo da iznenađuje njegov nepokolebljivi antiimperijalizam. Cilja pravo u metu: Čovečanstvo je ugroženo i neizostavno mora smoći snage da pronađe izlaz iz kapitalizma i utaba puteve buduće socijalističke izgradnje. Nije slučajno što Sjedinjene Američke Države smatraju da u čitavoj carevini od Čavesa nemaju ljućeg neprijatelja. Utoliko pre što je bliskost sa Kubom sve izraženija. No, ma koliko Revolucija bila nenasilna, ne znači da je goloruka. Nedavno je prilično oružja nabavljeno "jer je narod čvrsto rešen da brani i teritoriju i Revoluciju". Uzvišeni su to politički ideali i zasad se Čaves drži uprkos agresivnosti još uvek moćne lokalne buržoazije. Na internacionalnom planu, uporno insistira na hitnom stvaranju jedinstvenog antiimperijalističkog fronta Latino-Američkih država. Konkretno predlaže udruživanje u ofanzivni kontinentalni front svih nacionalnih petrolejskih kompanija i stvaranje jedinstvene mreže televizijskih kanala koja bi bila u službi naroda. Dodajmo svemu tome da su retki državnici poput njega koji drže stranu herojskog i gordog Iračkog naroda.

Venezuela obiluje prirodnim bogatstvima, naročito naftom, no, unatoč tome dve trećine stanovništva živi u siromaštvu a trećina čak u bedi. Poslednjih nekoliko meseci stvari, međutim, počinju da se menjaju na bolje zahvaljujući revolucionarnim programima započetim mahom u drugom tromesečju 2003. Boljitak je zabeležen u školstvu, zdravstvu, ishrani, povećana je stopa zaposlenosti i uopšte u smislu istinski neotuđivih prava širokih društvenih slojeva. U okviru revolucionarnog programa 100 000 što civilnih što vojnih učitelja opismenilo je za samo godinu dana 2.2 miliona nepismenih. Oko 770.000 mladih je u okviru posebnog programa steklo diplomu srednjeg školskog obrazovanja. Svi ti programi nose šifrovane nazive i veoma su prilagođeni potrebama. Programom šifrovanim "Šećer" omogućeno je da pola miliona mladih stekne stipendije za univerzitsko obrazovanje. Zdravstvena zaštita je osetno poboljšana blagodareći kubanskim lekarima. Njih 18.500 trenutno radi u najzabitijim delovima Karakasa i unutrašnjosti zemlje, lečeći sirotinju u selima Anda na Zapadu, u šumama Amazonije na Jugu, i ravničarskim predelima na Istoku. Ovim programom potpuno besplatnu zdravstvenu zaštitu lekara opšte prakse i specijalista steklo je 17 miliona siromašnih kojima su dostupne bolnice i zdravstveni narodni dispanzeri sa stomatolozima i oftamolozima. Stopa smrtnosti kod dece je bezmalo u čitavoj zemlji oborena ispod 20%. Napomenimo da u Brazilu iznosi 35%. Zaslužuje pažnju i revolucionarni program koji je omogućio da preko 10.700 pacijenata potpuno besplatno bude izlečeno od katarakte u bolnicama na Kubi. Programom borbe protiv gladi obuhvaćeno je 10 miliona lica. Omogućeno im je snabdevanje osnovnim potrepštinama u nekih 11.000 subvencionisanih državnih prodavnica po veoma povoljnim cenama. Pored toga oko pola miliona dobija besplatan obrok u narodnim menzama, i ne samo obrok već i svaku drugu pomoć u smislu lične higijene, saveta, zabave i razonode, pa i krov nad glavom, kad zatreba. Za samo nekoliko meseci prepolovljen je broj onih kojima ni pitka voda nije bila dostupna. I to je jedna od tekovina Revolucije. U Karakasu polako rešavaju i problem kriminala. Veoma je mnogo programa za otvaranje novih radnih mesta, otvaraju se banke za sirotinju, podižu zadruge. Revolucija polako prodire u sve privredne sektore. Preko 10.000 oskudnih seoskih domaćinstava dobilo je do tada neobrađivane zemljišne posede. U urbanim sredinama siromašni su dobili parcele za ličnu stambenu izgradnju. Posebnim programom obuhvaćeno je stanovništvo starosedelaca Indiosa. Preko 20%, preciznije preko 5 miliona Venecuelanaca, steklo je državljanstvo, odnosno lične isprave koje im pružaju pravo do tada uskraćenog glasa na izborima.

Jasno, svako bi mogao da kaže da ostvareni rezultati nisu dovoljni i da bi valjalo sve to ubrzati. Svakako je ostalo mnogo toga još da se uradi da bi Venecuela bila zemlja dostojna života. Moraju se međutim uvažiti postojeće okolnosti, neizvesni odnosi snaga u zemlji i izvan zemlje. Svakog dana svaka od navedenih tekovina predstavlja veliko ohrabrenje za sve napredne ljude širom sveta. Dalji napredak Revolucije zavisiće u prvom redu od unutrašnjih faktora i borbenog elana bez koga nosioci Revolucije neće moći da osvoje institucije, sredstva informisanja, strukture koje raspolažu sredstvima za proizvodnju. Zavisiće od obuke kadrova, stepena opšte mobilisanosti. Zavisiće takođe i od presudne uloge Armije u odnosu na narod sa kojim je sklopila savez. Lokalna buržoazija je krajnje reakcionarna i izvesno se neće tek tako predati. Spremna je za obračun kao i njene gazde u Vašingtonu.

U nedostatku pouzdanih izvora, Marx nije raspolagao elementima na osnovu kojih bi mogao da sagleda veličinu Simona Bolivara i njegovog suštinski revolucionarnog dela. Međutim, nama, savremenim marksistima XXI veka ona ne može promaći. Borac za slobodu i jedinstvo naroda, Simon Bolivar, oličenje je opštevažećeg revolucionarnog obrasca. Za svakoga od nas solidarnost sa narodom Venecuele i njegovom vladom sveta je dužnost, bezuslovna i neodložna.

Rémy HERRERA
(Remi Erera)