istorija SKJ (5)

U borbi za demokratizaciju i odbranu nezavisnosti Jugoslavije (1938—1941).

Uoči i u vreme II svetskog rata KPJ je, iako ilegalna i progonjena, još brže širila svoj politički uticaj, zahvaljujući unutrašnjoj konsolidaciji i već osvojenim političkim pozicijama. Pri tome je od izuzetnog značenja bilo stvaranje CK u zemlji. Time se KPJ u najvećoj mogućoj meri oslobodila negativnijeg uticaja Kominterne i još se odlučnije okrenula jugoslovenskoj stvarnosti i zadacima međunarodne antifašističke borbe. Razvila je široku političku aktivnost povodom priključenja Austrije Njemačkoj (Anschluss), a zatim povodom čehoslovačke krize i Minhenskog sporazuma, te približavanja opasnosti fašističke agresije na Jugoslaviju. Pozivala je u borbu protiv profašističke politike jugoslovenske vlade i »neutralnog« držanja vođstva građanskih partija, zahtevajući stvaranje vlade narodne odbrane koja bi otvorila proces demokratizacije i tražila oslonac u Sovjetskom Savezu. U tim akcijama KPJ je ostvarila uticaj u gotovo svim političkim, sindikalnim, kulturnim, sportskim i dr. organizacijama. Onemogućila je pokušaj reformista da razbiju jedinstvo radnika u URSSJ i osigurala rukovodeće pozicije u većini njegovih organizacija i rukovodstava. Pod rukovodstvom SKOJ brzo je jačao i omladinski pokret.

Izbijanje II svetskog rata i Sporazum Cvetković-Maček još su više podstakli aktivnost KPJ na već utvrđenoj platformi. Privredne teškoće, potencirane izbijanjem rata i vezivanjem privrede Jugoslavije za privredu fašističkih sila, nagli pad životnog standarda i reakcionarne mere vlade (sve do osnivanja koncentracionih logora) stvorili su još povoljniju klimu za jačanje revolucionarno--demokratskog pokreta i afirmaciju KPJ. Da bi paralisao akciju KPJ, režim je u decembru 1940. zabranio URSSJ, koji je tada okupljao preko 150000 radnika. Demonstracije i drugi oblici političkih akcija, koje je organizovala KPJ, poprimaju u to vreme karakter oštrih sukoba s režimom.

Izraz unutrašnje snage i političkog uticaja KPJ bila je njena Peta zemaljska konferencija (Zagreb, 19—23.X.1940). Održana je posle nacionalnih, odnosno pokrajinskih i lokalnih konferencija Partije i Šeste zemaljske konferencije SKOJ. Konferencija je po razradi političke linije značila neposrednu pripremu KPJ za predstojeće ponosne događaje. Kao osnova te linije istaknuta je borba protiv uvlačenja Jugoslavije u rat, te jačanje nezavisnosti oslanjanjem na SSSR i rešavanje najakutnijih unutrašnjih socijalnih i nacionalnih problema. Formiran je novi CK, a za generalnog sekretara KPJ izabran je J. B. Tito. KPJ je tada imala 7.000, a SKOJ 17.800 članova. — Krajem 1940. i početkom 1941, u vreme neposrednog prodiranja Nemačke i Italije u Podunanavlje i na Balkan, KPJ je upozoravala na ugroženost nezavisnosti Jugoslavije, zahtevala mere bezbednosti, optuživala vladu zbog politike kolebanja i organizovala mnoge akcije u tom pravcu. Na dan potpisivanja protokola o pristupanju Jugoslavije Trojnom paktu (25. mart 1941), KPJ je započela demonstracije koje su se 26. i 27. marta slile u opšti pokret naroda protiv izdajničkog akta vlade. KPJ je izišla iz ilegalnosti i predvodila mase demonstranata koje su prihvatile njene parole o demokratizaciji, odbrani i savezu sa SSSR. Prvih dana posle puča od 27. marta, KPJ je vršila pritisak na vladu generala D. Simovića zahtevajući demokratske promene i novu spoljnu politiku. Pokretom od 27. marta KPJ se afirmisala kao jedina organizovana politička snaga u borbi za odbranu nezavisnosti Jugoslavije — U danima kratkotrajnog aprilskog rata KPJ je zvala na odbranu od agresije, radila na jačanju odbrambenih snaga armije, tražila naoružanje radnika za borbu protiv pete kolone i za podršku armiji.

[početak strane]