istorija SKJ (4)

U periodu poleta revolucionarnog pokreta (1935—1937).

U vreme raspadanja režima diktature KPJ je uglavnom prevladala posledice teških udaraca iz prethodnog razdoblja te se mogla šire uključiti u političke borbe koje su oživele 1935. posle raspisivanja parlamentarnih izbora. Takođe je pokušala da stvori legalnu jedinstvenu radničku partiju. Podsticaj političkoj aktivnosti KPJ dali su stavovi tzv. splitskog plenuma CK KPJ (u julu 1935), a osobito antifašistička platforma VII kongresa Kominterne (jul—avgust 1935). Tada je CK prvi put posle 1925. istaknuo mogućnost rešenja nacionalnog pitanja u okviru Jugoslavije, što je postalo osnovom za razradu njene nacionalne politike u sledećim godinama. Koncepcija antifašističkog narodnog fronta otvorila je razdoblje bržeg prodiranja KPJ u politički život zemlje. KPJ je organizator štrajkova i tarifnih pokreta koji su u 1935. i 1936. poprimili široke razmere. Osvojila je rukovodeće položaje u mnogim organizacijama reformističkog URSSJ. KPJ je u predizbornoj kampanji za parlamentarne izbore i kasnijim političkim zbivanjima organizovala mnoge političke skupove , demonstracije i druge akcije u kojima je dolazilo i do krvavih sukoba s policijom. Ojačao je SKOJ i njegov uticaj među omladinom. KPJ je postigla znatnije rezultate u okupljanju žena u borbi za njihovu emancipaciju. Veliko značenje u razvitku KPJ imala je aktivnost mnogih komunista po robijašnicama. Pored proučavanja marksizma i prevođenja nekih osnovnih marksističkih dela, komunisti-robijaši vodili su tešku višegodišnju borbu za poboljšanje uslova izdržavanja kazni; ta je borba imala širokog odjeka u zemlji i inostranstvu. Krajem 1935. KPJ je imala oko 3000 članova. — Prodiranje KPJ u politički život zemlje još je vidnije istaknulo raskorak između partije i CK koji se nalazio u inostranstvu. U sve dinamičnijem razvitku, CK nije mogao efikasno da utiče na rad organizacija, tim pre što su u njemu vladali sukobi i grupaštvo. Nastojanjem nekih članova CK, obrazovan je sredinom 1935. Zemaljski biro CK kao operativni organ u zemlji, koji je pridoneo čvršćem povezivanju i usmeravanju aktivnosti partije. — Da bi sprečio širenje revolucionarnog pokreta, režim je pojačao progone KPJ. Krajem 1935. usledila je policijska provala u kojoj je do marta 1936. uhapšeno 950 članova KPJ, među kojima i najveći deo rukovodećeg aktiva. — Nov podsticaj aktivnosti KPJ dale su odluke i stavovi savetovanja njenog rukovodećeg aktiva u Moskvi (u avgustu 1936), izraženi u širini platforme Narodnog fronta i borbe za demokratizaciju i preuređenje države na osnovama nacionalne ravnopravnosti. Na zahtev ovog savetovanja usledila je odluka Kominterne o prelasku rukovodstva KPJ u zemlju i o njegovom formiranju iz redova ljudi koji su izrasli u samom pokretu. Tada je odlučeno da Josip Broz, član Politbiroa CK, ode na rad u zemlju sa zadatkom da pripremi formiranje novog rukovodstva. Od decembra 1936, kada je s posebnim ovlašćenjima došao u zemlju, Josip Broz Tito vršio je odlučujući uticaj na razvoj i delatnost KPJ, da bi u avgustu 1937, pošto je Kominterna opozvala M. Gorkića, i formalno preuzeo rukovođenje partijom.

God. 1937. KPJ je pojačala borbu protiv profašističkog kursa u unutrašnjoj i spoljnoj politici vlade M. Stojadinovića; bila je organizator mnogih političkih akcija u kojima su sudelovale široke mase građana. Raznovrsnu antifašističku aktivnost razvila je KPJ povodom građanskog rata u Španiji: akcije solidarnosti s Republikom Španijom, a protiv vladine politike »nemešanja«, i organizovanje odlaska dobrovoljaca u internacionalne brigade (oko 1750 Jugoslovena). Poslije stvaranja Bloka narodnog sporazuma u oktobru 1937, a polazeći od činjenice da opozicione partije imaju jak uticaj u narodu, KPJ je povela akciju da se blok proširi predstavnicima radničke klase. Zato je pokušavala da osnuje jednu legalnu stranku — Stranku radnog naroda (SRN) s programom Narodnog fronta, ali su vođstva građanskih stranaka odbila saradnju s KPJ. — U isto vreme je Tito pokrenuo rešavanje aktuelnih unutrašnjih pitanja KPJ. U 1937. održani su osnivački kongresi KP Hrvatske i KP Slovenije, koji su istaknuli da je rešenje nacionalnog pitanja bitan deo borbe za revolucionarni preobražaj jugoslovenskog društva. Postavljene su nove osnove organizacione izgradnje SKOJ kao masovne omladinske organizacije i rukovodeće snage naprednog omladinskog pokreta. Rukovodstva KPJ ojačana su mladim kadrovima, a idejno-političko obrazovanje postavljeno je na širu osnovu. Partijska štampa i publicistika obogaćene su novim izdanjima listova, brošura i knjiga te prilagođena potrebama političke borbe i konsolidacije partije. Tada, u vreme konsolidacije KPJ i njenog sve uspešnijeg prodiranja u politički život zemlje, usledila je kriza njenog položaja u Kominterni. U staljinističkim čistkama stradali su mnogi istaknuti aktivisti KPJ, a u Kominterni se postavljalo pitanje njenog raspuštanja. Uprkos neizvesnom položaju KPJ u Kominterni, Tito je i dalje usmeravao njenu aktivnost. U maju 1937. formirao je u zemlji privremeno rukovodstvo, likvidirao žarišta frakcionaštva među komunistima u emigraciji i na robiji, a po dolasku u Moskvu u jesen 1938. uspeo je, uz podršku G. Dimitrova, da u Kominterni otkloni nagomilane nesporazume i rezerve prema KPJ. Tada je dobio mandat za formiranje CK KPJ u zemlji, čime je ranije u zemlji formirano rukovodstvo bilo i praktično potvrđeno.

[početak strane]