Arhiva : : Novembar 2004.

I Buš i Keri su imperijalisti

Na nedavno završenim predsedničkim izborima u SAD tesnu pobedu, nad svojim demokratskim protivkandidatom i najvećim konkurentom Džonom Kerijem, odneo je republikanski predstavnik i aktuelni predsednik Sjedinjenih Država Džordž Buš.

Američka i svetska javnost su tokom predizborne kampanje bile podeljene po pitanju da li je za američki narod, kao i za narode širom sveta bolje da pobedi republikanski ili demokratski kandidat. Da pogledamo kako su se o tome izjašnjavale dve najveće i najuticajnije američke marksističko-lenjinističke partije.

Komunistička partija SAD (CPUSA) nije imala svog kandidata na predsedničkim izborima i otvoreno je agitovala protiv Džordža Buša, navodeći kao razloge za to njegovu ultra-desničarsku i neo-konzervativističku orijentaciju koja je direktno uperena protiv interesa američke radničke klase i svih porobljenih i eksploatiisanih naroda širom sveta. U svom predizbornom programu "Deset osnovnih razloga zbog kojih je potrebno sprečiti Bušovu pobedu na izborima" pripadnici CPUSA su naveli da Buš ugrožava radnička prava i ukida brojna radna mesta, privatizuje medicinsku i socijalnu zaštitu kao i državne škole, dovodi do bankrota federalnu vladu, ugrožava građanska prava, prava žena i radnika imigranata a takođe i životnu okolinu, da je njegova politika u Iraku opasnost za američku nacionalnu sigurnost i ekonomiju, da ograničava slobodu govora i osnovna ljudska prava kao i slobode seksualnih manjina. U ovom predizbornom programu CPUSA veoma jasno i lako se prepoznaje anti-Buš orijentacija, koja je usledila zbog njegove agresivne desničarske politike kako na unutrašnjem tako i na spoljašnjem planu. CPUSA tokom predizborne kampanje nijednom rečju nije agitovala za to da progresivne snage svoj glas daju Keriju, koji je takođe označen kao buržoaski i imperijalistički kandidat, ali sa druge strane nije vođena ni anti-Keri kampanja niti je agitovano za predstavnike nekih marksističkih i drugih progresivnih snaga koje su se poajavile na američkim predsedničkim izborima. Iz toga se može zaključiti da su drugovi iz rukovodstva CPUSA faktički preporučili svojim aktivistima, članovima, simpatizerima i progresivnim ljudima u SAD da glasaju za Kerija kako bi se sprečio Bušov ostanak na vlasti. Znači CPUSA je Kerija, ne zvanično, ali nezvanično svakako, označila kao "manje zlo" za američku radničku klasu i kao jedinog kandidata koji ima realne šanse da se suprotstavi Bušu.

Partija "Workers World" (WWP) je sa druge strane, stala na stanovište da su oba kandidata-favorita za pobedu na predsedničkim izborima, predstavnici krupnog kapitala i agresivne američke buržoazije koja će bez obzira ko od njih dvojice pobedi na izborima nastaviti svoju reakcionarnu politiku na unutrašnjem i imperijalističku politiku na spoljašnjem planu. Stoga je WWP, iako svesna određenih nijansi koje postoje između ova dva kandidata, vodila i anti-Buš i anti-Keri kampanju. Pored toga WWP je imala i svoje kandidate na predsedničkim izborima, pa je tako kandidat ove marksističko-lenjinističke partije na izborima za predsednika bio drug Džon Parker, a za potpredsednika drugarica Tereza Guteriez. WWP je imala i jednog kandidata na izborima za Kongres a to je bila drugarica Leliani Dauel. Drugovi iz WWP su predsedničku i kampanju za Kongres iskoristili kao tribinu za promociju marksističko-lenjinističkih ideja i antiimperijalističkih stavova.

Američka predizborna kampanja je podelila i našu javnost, tako da su se mogla čuti različita razmišljanja da li je za Srbiju i Crnu Goru bolje da pobedi Buš ili Keri. Deo buržoaskih stranaka, uglavnom iz redova nacionalističke i građanske desnice, kao i pojedine formacije građanske levice propagirale su da je za interese SCG bolje da pobedi Buš. Kao razlog za to je navođeno da je "njegova politika prema Kosovu i uopšte prema SCG manje agresivna nego politika koju bi vodili demokrate". Takođe, te iste snage su u horu poručivale da je "bolje da izbore ne dobiju demokrate jer bi se u predsedničku administraciju vratili Olbrajtova i drugi koji su u crno zavili naš narod". Iako je konstatacija za Olbrajtovu i ostale iz Klintonove nekadašnje administracije tačna, potrebno je ipak primetiti da ovakva razmišljanja predstavljaju najobičniju budalaštinu i glupost. Američka agresivna imperijalistička politika, ne samo prema SCG, već i prema svim zemljama nastalim iz nekadašnje SFRJ, će se nastaviti pod drugim Bušovim mandatom a bila bi nastavljena istim intezitetom i u gotovo identičnom obliku i da je na njegovo mesto došao Keri. Ako loše procene nacionalističke i građanske buržoaske desnice ne treba nikog da čude, pošto je istorija pokazala retrogradnost ovih ideja koje nikada ništa dobro nisu donele radničkoj klasi i porobljenim narodima sveta, kratkovidost građanske levice u našoj zemlji može da začudi samo one manje upućene poznavaoce u politička zbivanja na ovim prostorima. Ovakav, poprilično bizaran, banalan i prvenstveno delikventski stav predstavnika građanske levice pokazuje da je njihova politika u suštini buržoaska i da jedinu istinsku sistemsku alternativu radničkoj klasi može ponuditi samo marksističko-lenjinistička i istinski antiimperijalistička levica.

I Buš i Keri su imperijalisti i obojica su spremni da vode agresivnu i ekspanzionističku politiku širom sveta. I jedan i drugi nisu spremni da ukinu nepravedne sankcije prema Kubi. I jedan i drugi vode agresivnu i drsku kampanju protiv DNR Koreje, i jedan i drugi i dalje tolerišu izraelsku okupaciju Palestine. I jedan i drugi su spremni da nastave agresivnu i okupatorsku politiku u Iraku i Avganistanu. I jedan i drugi su odlučni da nastave imperijalističku politiku prema zemljama bivše SFRJ i da na ovim prostorima i dalje ostanu vojno, politički i ekonomski. I jedan i drugi su spremni, da na sve načine, nastave sa kažnjavanjem svih onih koji su se suprotstavili američkom i zapadnom imperijalizmu na ovim prostorima, a cilj te politike je da sakrije da je zapadni imperijalizam, uz pomoć domaćih proimperijalističkih snaga, glavni krivac za razbijanje SFRJ i sve krvave bratoubilačke ratove i ratne zločine na ovim prostorima.

Svakako da bi za američku radničku klasu Keri predstavljao "manje zlo" od Buša koji na najgrublji mogući način krši prava proletarijata i svih ostalih obespravljenih slojeva kapitalističkog društva. Ali isto tako je tačno da su razlike u spoljnoj politici Buša i Kerija kozmetičke te je porobljenim i obespravljenim narodima u svetu apsolutno svejedno da li je predsednik SAD republikanac ili demokrata. Tako je bilo, tako je sada a tako će i biti sve dok SAD bude imperijalistička država. Stoga je u SAD jedina ispravna politika ona koja ide u pravcu stvaranja takozvane "treće partije" koja neće biti rukovođena od strane buržoazije i neće raditi za agresivne interese krupnog kapitala već će okupljati sve istinske progresivne anti-kapitalističke, antiimperijalističke, antifašističke i pro-radničke snage koje će stvoriti sasvim drugačije SAD. Tada će život biti mnogo bolji kako u Sjedinjenim Državama tako i u celom svetu.

Spartak

[početak strane]