Arhiva : : Mart 2004.

Komunistička omladina - Svet slobodnih

Omladina koja je veći deo svog života, živela u razaranjima, sankcijama, ubistvima, pretnjama, zadojena nacionalizmom, secesionizmom, šovinizmom, ne može biti omladina koja će menjati sadašnje stanje stvari. A i ako bude menjala, menjaće ga na gore, jer sve prethodne stvari koje su navedene su negativne, iz kojih mogu proisteći samo negativna energija, mržnja i novi ratovi!

Citirajući Lenjina, gde kaže "da bi čovečanstvo dostiglo komunizam, jedan od najbitnijih preduslova za to je, da najmanje tri generacije odrastaju, saznaju i žive u socijalizmu." Socijalizam kao jedan od stepenika u izgradnji komunizma, socijalizam sistem oslobođen od kapitalizma, eksploatisanja, ratova, gladi, siromaštva,... znači samo pod tim uslovima je moguć komunizam. Mi smo već na prvom koraku pali, SFR Jugoslavija je iznedrila jednu generaciju ljudi u slobodi, na drugom koraku se "saplela i pala"! Samo od napredne omladine, zavisi koliko će ta generacija da "leži na zemlji i bude gažena" od strane imperijalizma, tj. Novog Svetskog Poretka.

Komunistička omladina mora da nađe izlaz iz ove situacije, to je veoma teško, ali naravno izvodljivo. Veoma je teško naći pravog saveznika u današnjem svetu. A istorija nas je naučila da nijedan rat nije dobijen bez saveznika. Komunistička omladina treba da nađe saveznika u svetu u kojem je komunistički pokret totalno unazađen i stavljen na marginu svih političkih i socijalnih događaja. Moramo se priključiti akcijama "Svetskog antiglobalističkog pokreta", ali gde ćemo sačuvati naš identitet i našu misao. Komunistička omladina mora da nađe modus kojim će isplivati na površinu i ponovo vratiti zdrav um omladini u današnjim uslovima rada, učenja, življenja,... Taj modus svakako nije jugonostajgija, to svakako nije prosjačenje, to svakako nije sektaštvo i demagogija. Taj modus je sve suprotno od toga!

Jugoslovenska ideja je prelepa ideja, ideja budućnosti, koja verovatno nekom nije odgovarala, jer je bila daleko ispred svog vremena, ali kapitalistima nije bila potrebna jaka, nezavisna, suverena i socijalistička država u "srcu" Evrope, zato je i uništena. Ne vredi beskonačno "plakati nad posmrtnim sandukom", "sanduk treba zakopati" i nastaviti svojim, drgim putem! Svakako, nezaboravljajući iskustva i ideje koje su ostale iza nas.

Prosjačiti, ići od vrata do vrata i moljakati, plakati nad sudbinom, tražiti saveznika tamo gde ga nema, nije rešenje. Treba zasući rukave i raditi, raditi dok god se ne utru "asfaltni putevu" ka komunizmu!

Treba se osloboditi dogme. Tako je i drug Marks, pre oko 130 godina sam sebe ispravljao i prilagođavao svoju nauku trenutnom stanju stvari, gde u delu "Građanski rat u Francuskoj" prepravlja svoju misao napisanu u "Komunističkom manifestu", o preuzimanju države u ruke radnika. Ispravka je napisana u razmaku od nepunih 25 godina. Marksizam je takva teorija da traži da se konstantno bogati novim iskustvima i novim trendovma. Tako je drug Lenjin svojim "Aprilskim tezama" inovirao marksizam, tako je drug Tito "Pokretom nesvrstanih" dao doprinos marksističkom internacionalizmu, tako je drug Če svojim principom gerilskog ratovanja dao doprinos revolucionarnom duhu marksizma, tako je i nedavno, prethodno rukovodstvo KP Kine svojim zaokretom u ekonomskoj politici dalo novi oblik marksizma u sadašnjem svetu, a oportunisti su uvek vukli nazad i od jedne takve ideje pravili dogmu.

Ovo su samo neki u nizu primera marksističkih teoretičara i revolucionara, koji su svoja dela preuređivali i približavali ih širokim masama. Što znači da ne smemo slepo da pratimo stvari i dela koja su napisana pre 150, 100, 50, pa i pre 20 godina, jer kao što vidimo i osećamo Svet se menja iz godine u godinu. Našu politiku treba prilagođavati trenutnim relacijama u političkoj, ekonomskoj i socijalnoj sceni u Svetu i kod nas. Šta bi ostalo od naše revolucije, od marksizma,...

Marksistička teorija bi pretrpela veliki gubitak, proleterijat bi izgubio, dobili bi samo neprijatelji proleterijata. Naravno moramo zadržati naše revolucionarne ideje o državi, kapitalu, višku vrednosti, internacionalizmu, odnosu prema ratu, odnosu prema radniku i seljaku,...

Moramo biti uporni i izdržljivi, jer komunistička ideja je nesalomiva, a Partija mora biti jaka kao "granitna stena", mora biti partija pravednih, partija slobodnih, partija ravnopravnih, partija za 21. vek, partija za vreme koje dolazi!!!

Miroslav Drobac
(Novi Talas)