Arhiva : : Jul 2004.

Suđenje "američkom snu"

Propast ENRON-a, najveće energetske komapnije u SAD 2001., stigla je na sud posle 3 godine: uhapšen je i optužen za falsifikovanje bilansa bivši šef tog nekadašnjeg giganta, Kenet Lej.

ENRON nije bila uspešna i bogata firma ali je Lej uspeo da te epitete dobije i to kroz zvaničnu procenu. Kako? "Ugradnjom" u sistem! Lej je potkupljivanjem političara i biznismena isposlovao važna postavljenja za sebe i svoje saradnike u političkoj i finansijskoj hijerarhiji i bitno uticao na liberalizaciju energetskog sistema. Pri tome je izrazito profitirao. ENRON je postao, na zvaničnim listama, sedma po snazi kompanija u SAD, s "registrovanim" prihodom od 101 milijarde dolara. Sa takvim "rezultatima" lako je dobijao kredite i novac hiljada malih akcionara.

"Ugradnja" u sistem u SAD ima šemu. Lej je imao bliže veze sa oba Buša (mlađi mu je tepao "Dečko Keni" dok je finansirao njegovu izbornu kampanju sa 500 hiljada dolara). Igrao je često golf sa Predsednikom B. Klintonom. 250 članova Kongresa SAD primilo je od Leja finansijsku potporu (od 1989. oko 5.77 miliona dolara).

Ko je "povukao mačka za rep" propašću ENRON-a? Krahom na berzi, posle otkrivanja falsifikata, vrednost akcija spala je sa 90 dolara na nekoliko centi. Hiljade malih akcionara i firmi "zavijeno je u crno" i dovedeno do "prosjačkog štapa". Šefovi i viši menadžeri, znajući šta se "valja iza brega" na vreme su povukli svoj novac (kao kod nas iz Dafiment banke, prim. S.M.), ostavivši na cedilu neobaveštene ulagače, kolege nižeg ranga i svoje penzionere! "Čovek je čoveku vuk" još jednom je potvrđeno na delu!

Krah ENRON-a i još nekoliko do tada uzornih privrednih "džinova" u SAD (mali i srednji se i ne registruju u javnosti) dokazuje da je berzansko-računovodstveni lanac toliko hvaljenog "tržišnog" društva korumpiran i podmitljiv i da je u društvu zasnovanom na privatnoj svojini nemoguće izgraditi međuljudske odnose, takva pravila i običaje ponašanja koji bi onemogućili uspeh pojedinca, pa i države, na štetu drugih pojedinaca i država!

ENRON nije epizoda, ni prvi ni poslednji slučaj prevare. On je njen simbol. Prevara je u kapitalizmu stalno prisutna pokretačka snaga razvoja ali se teško otkriva jer nad njenom sigurnošću bdije politička vlast - država!

ENRON je još jedna potvrda da je "američki san" ideološka smicalica, kojom se stotine miliona ljudi drže pod komandom, u koloni sa nadom da će "jednog lepog dana" stići na njeno čelo. Većina, naravno, maršira do kraja života u toj sivoj bezimenoj masi. Oni su stalno na dnu. Samo tipovi poput Leja, saplićući one ispred sebe i gazeći preko njih izbijaju napred. Tek ponekog, kao njega, stigne "zla sudbina" dok većina s vrha nastavlja da džepari, sapliće i gazi, ne samo svoje sugrađane već ceo svet.

Očito da takvom sistemu neće "doći glave" oni koji sanjaju već oni koji više nemaju iluzija o njemu. Takvih je sve više. Smanjuje se i onako mali izlazak ljudi na izbore, naročito mladih (na prošlim su jedva izabrali Predsednika SAD). To govori da su izgubili povrenje u sistem. Taj pasivan otpor ne može dugo da traje. Ljudi će u SAD ubrzo potražiti radikalnija rešenja za svoje probelme a naročito onda kada ostali deo sveta prestane da bude njihova kolonija i svoja bogatstva zadrži za sebe.

Za sada se priča o "američkom snu" ne sluša rado u nerazvijenim i nesvrstanim zemljama, a mnoge od njih pokazuju u praksi da više neće trpeti SAD kao svetskog gazdu i žandara (Irak, Iran, Avganistan, Palestina, Zimbave itd.) U tome imaju podršku svetskog antiglobalističkog pokreta koji, nesumnjivo, jača i od koga se takođe mogu očekivati aktivnosti koje će naneti "više bola" američkim imperijalistima.

Buđenje socijalističke svesti u nekadašnjim socijalističkim državama (tipičan primer - Češka) takođe je znak da ljudi tamo neće više tako lakomo "gutati udicu" o američkom snu. Tim pre što oni znaju za društveni model u kome su živeli 50 godina i ostvarili mnoge od svojih nada i snova a sada su to sve izgubili. To važi i za sve jugoslovenske republike koje su u SFRJ najdalje otišle u izgradnji socijalizma. Ne verujemo da će Jugosloveni pristati dugo da idu u koloni u kojoj se samo možeš nadati boljem a skoro ništa od toga se ne ostvaruje. Dolazi do otrežnjenja. Ljudi uviđaju da su miran, bezbedan i zadovoljan život zamenili za "mačku u džaku".

Uvereni smo da će se vrlo brzo praksa u kojoj živimo pokazati kao snažniji faktor u formiranju svesti naših radnika od američke propagande koju naši mediji, političke partije i vlast svaki dan prenose, oduševljenije nego njihove gazde, širom nekadašnje zajedničke domovine - Jugoslavije. Džaba je B. Tadić požurio i posle inauguracije odjurio u SAD po nove instrukcije. Slučaj ENRON, a takvi slučajevi su svakodnevna pojava u kapitalističkim državama, treba očekivati i kod nas. Hoćemo li pristati na život u društvu u kome svakog trenutka možeš izgubiti sve što imaš i postati prosjak? Ne verujemo! Pola veka smo lepo živeli u SFRJ bez ENRONA pa možemo opet bez njih.

Stevan Mirković
Centar "Tito"

[početak strane]