Arhiva : : Jul 2004.

Pismo mom profesoru i dobrom drugu

Kritika i samo-kritika

Kada čovek koji se deklariše kao komunista, doduše nije na njemu da govori da je komunista nego na rečima i delima, sa svojih 28 godina doživi da u običnom i neobaveznom razgovoru sa »kvazi« monarhistom (kvazi, zato što je to sada u trendu), čuje sledeće reči: »Matori, ti si jedini komunista koga volim!«, onda prvo što mi pada na pamet je to, šta ima mene monarhista da voli ili ne voli. Ali, mnogo veće i teže pitanje je to, šta je uticalo na takav stav ljudi prema komunistima uopšte, u pojedinim slučajevima da nas vole i u većini slučajeva da nas ne vole, odnosno da nas mrze. Prema komunistima koji su uvek zračili pozitivnom energijom, elanom i velikim poštenjem!

Ne bih hteo nikog da prozivam, ali naravno sami smo krivi za takav odnos i tretman prema nama, nisam isključio sebe iz tog nabrajanja zato što se i ja osećam kao deo komunističkog pokreta, pa što se kaže »kud svi tu Turci i mali Mujo«, a mogao sam, pošto apsolutno nisam učestvovao u toj »igranci«.

Kao što se zna, komunističke partije su sastavni deo našeg komunističkog pokreta i treba da budu, revolucionarne partije. Samo zahvaljujući toj zvezdi vodilji - revoluciji, bili smo na čelu 2/3 Sveta skoro celih 50 godina. Ali, kada su revolucionari umrli, jer biologija je neumoljiva, došli su njihovi sinovi da nastave tamo gde su njihovi očevi stali i umesto da dižu pušku i »kragujevku« u stegnutoj pesnici, dizali su dva prsta, imali su skupa kola, sopstvene vozače, velike i luksuzne kuće i stanove, naravno sve u interesu »permanentne revolucije i radničke i seljačke klase!«. Pali su na prvom ispitu, naravno i najlakšem ispitu, malograđanskog kapitalizma! Zato nas ljudi ne vole, ne vole dela naših dedova i očeva, ne vole slobode koje su nam izborili, sve auto-puteve, sve pruge, sve fabrike koje su nam sagradili, sve zbog ta dva prsta koja su uvek bili iznad ljudskih glava!!!

Dragi profesore, to je odgovor na pitanje zašto nema mladih u našem pokretu i Partiji, zbog istih koji i danas teoretišu, pronalaze »rupu na saksiji i hladnu vodu«, ne bi li postali novi teoretičari marksizma, sa svojim plitkim, dogmatskim, sektaškim i demagoškim teorijama, gde će na kraju i uništiti revolucionarni izvorni marksizam!

Međutim, mladih revolucionarnih ljudi još ima i biće ih sve više, baš zbog ovog vremena u kome živimo. Komunistička ideja niti je nastala sa nama, niti će nesati sa nama, ako treba ići ćemo u ilegalu, ali ćemo i javno delovati shodno današnjim relacijama u svetu i kod nas.

Jedan od načina nama najbližih su alter/antiglobalističike organizacije, koje je ceo potlačeni svet prihvatio, baš zbog gubitka revolucionarnog u komunističkom pokretu. Ako se okrenemo unazad, u vreme »Obznane«, u vreme kada su komuniste ubijali, prebijali, hapsili,... komunisti nisu nestali, nego su se preformulisali i zamaskirali u književnim društvima, pevačkim društvima, Sokolskim društvima , na fakultetima i takvi digli revoluciju i pobedili u revoluciji. Predložio bih vam profesore da se malo raspitate i zainteresujete za taj alter/antiglobalistički pokret.

Što se tiče Otpora i sličnih organizacija, slažem se sa vama i stvarno ne bih trošio reči na njih. Da ne bih iscrpeo temu, ovde ću stati.

Dragi moj profesore nadam se skorom viđenju.

Miroslav Drobac
(Novi Talas)

[početak strane]