Arhiva : : Januar 2005.

Čerčil, Ruzvelt, De Gol - mislili su drugačije

Saopštenje NKPJ povodom teksta "Akademija posvećena velikom zločincu" objavljenom u "Politici" 5.1.2005.g.

Petar Simić nebiranim rečima, neznanjem i neistinama napada rukovodstvo Nove komunističke partije Jugoslavije zbog organizovanje Akademije u čast 125. rođendana J.V. Staljina.

Biću veoma koncizan, jer mi Zakon o štampi ne dozvoljava duži odgovor od njegovog članka.

1. Na Savetovanju kompartija sveta u Atini, oktobra 2004. godine odlučeno je da sve komunističke partije svečano obeleže Staljinov jubilej.

2. Četiri meseca posle agresije na SSSR, slomljen je fašistički blickrig. Gotovo 75 odsto ukupnih fašističkih snaga poraženo je na Istočnom frontu. Na čelu Crvene armije bio je J.V. Staljin.

3. Mnogi najistaknutiji državnici, vojskovođe, naučnici, filozofi, pisci XX veka smatrali su Staljina najvećom ili jednom od najvećih ličnosti u istoriji: Čerčil, Ruzvelt, De Gol, Mao Cetung, Nehru, Hariman, Bernard Šo, Rasel, Žolio Kiri, Ajnštajn, Ajzenhauer, Montgomeri, Idn, M. Gorki, P. Neruda, Šolohov, A. Frans, Aragon, Žukov, Vasiljevski, Rokosovski, Konjev...

Povodom 80. Staljinovog rođendana (28.12.1959.) Britanski parlament održao je svečanu akademiju na kojoj je V. Čerčil, pored ostalog, izjavio: "Velika sreća za Rusiju bila je to, što je u godinama najtežih iskušenja na njenom čelu bio genije i nepokolebljivi vojskovođa J.V. Staljin". Ceo Čerčilov govor unet je u Britansku enciklopediju.

NKPJ je u svom listu objavila ovaj govor i mišljenja mnogih od gore pomenutih ličnosti.

4. Ruska Duma, sadašnja vlast i niz ruskih instituta i komisija izučavali su godinama represije u SSSR-u i utvrdili sledeće. Počev od 1920. pa do 1953. godine kada je umro Staljin, u SSSR je ukupno streljano 642 (šestotina četrdeset dve) hiljade ljudi zbog učešća u kontrarevoluciji, raznim pobunama, zbog špijunaže, razbojništva, kriminala, pripadništva vlasovljevim kvinslinškim jedinicama, u vreme kolektivizacije i partijskih čistki.

U atmosferi velikih spoljnih pritisaka i klasne borbe bio je među njima i znatan broj nevinih ljudi. Ali su buržoaska propaganda i izdajnici tipa Hruščova, Gorbačova, Jakovljeva... izmislili stostruko veće represalije nego što su one bile. Fabrikovanje takvih laži i falsifikata se i danas nastavlja i jedna od njihovih žrtava ili apologeta je i P. Simić, čiji glas u antikomunističkom horu ne znači mnogo.

5. Nikada u SSSR nije bilo toliko zatvorenika koliko godišnje prođe kroz zatvore SAD.

6. Petar Simić iz neznanja tvrdi da je Prva proleterska brigada formirana 22.12.1941. godine. A ona je formirana u čast Staljinovog rođendana 21.12.1941. (Vojna enciklopedija, t.7, str.570).

6.1.2005. godine

Za NKPJ:
Branko Kitanović

[početak strane]