Arhiva : : Decembar 2004.

Hrisovulja

Kada, gde, kako? Da li vreme teče unapred? Ne, kao da postaje sve drugačije. Prostor i vreme, te kategorije egzistencijalnosti kao da pokazuju mutantni karakter svojih bazičnih osobina.

Ljudsko društvo kao i prirodu determinišu od vajkada pomenute egzistencijalnosti. Temporalnost upravo daje dinamiku razvoju društva.

Istorijske činjenice nedvosmisleno ukazuju kako jedna društvena forma, jedan oblik društveveno-ekonomskog sistema smenjuje drugi. Upravo u takvom sledu ogleda se normalan tok razvoja čoveka kao socijalnog bića. Svakako ova dijalektička zakonitost je zdravog karaktera samo kada biva determinisana progresijom kao suštinskom odrednicom. Progresija se konkretno ispoljava u smislu da zaostali - retrogradni sistem smenjuje napredniji i razvijeniji društveni i ekonomski poredak.

Srbija i srpsko društvo ovde i sada, zapravo već duže vreme pokazuju veći broj snažnih i opasnih znakova maligne bolesti koji se manifestuju kroz najretrogradnije fenomene. Dominantan fenomen takve vrste je svakako NACIONALIZAM i KLERONACIONALIZAM sa često izraženim elementima FAŠIZMA. Crkva je na javnoj društvenoj sceni. Sveštenici, od predstavnika najuže crkvene hijerarhije, pa do paroha u kakvom selu učestvuju u svim bitnijim zbivanjima. Oni određuju kada će narod postiti, kada ne. Određuju i da li se u vreme posta sme održavati neka javna manifestacija i kakvog karaktera sme biti. Apsolutno svaka državna svečanost upriličena povodom značajnih kulturno-istorijskih događaja je mesto na kome je uvek i nezaobilazno prisutna, uz državnu i crkvena elita. Znači bez dvoumljenja CRKVENO-DRŽAVNI SAVEZ. Srbijo, dobrodošla u 14-ti vek!! Žal za Srbijom "svetorodne loze Nemanjića". Znači najbitnije je za čoveka da je Srbin i Pravoslavac. No, ovo je samo manifestna pojava dugogodišnje teze lansirane u klerikalnim i njima bliskim laičkim krugovima. Pomenuta teza eksponira mitski stav o Srbima kao starom i jednom od najstarijih naroda na svetu, sa metafizičkom nebeskom dimenzijom, dimenzijom neuništivosti i večnosti, za ugled svima drugima, svagda i uvek.

No gore pomenuti stav dobija kod svojih pristalica veliku specifičnu težinu, jer je izgrađen na ideji drmatičnosti trenutka opstanka Srbije i srpstva. Ova dramatičnost eksponira ideju da protiv svekolikog srpskog naciona i vere pravoslavne postoji svetska zavera. Cilj ove zavere je uništenje pomenute vere i nacije, a kao nosioci ovog podhvata imenovani su JEVREJI, tj judeo-bankari. Ova teorija ima i svoju dogmatsko-metafizičku stranu, jer svoje ideje obavija tumačenjem određenih apokaliptičnih hrišćansko-dogmatskih spisa u koje ne bi smeo posumnjati ni jedan ortodoksni vernik.

Iznesene činjenice nedvosmisleno ukazuju na pomenutu spregu između nacionalizma i kleronacionalizma koji produkuje teorije zavere i antisemitizam, tj. FAŠIZAM.

Nosioci ovih ideja su personalizovani u likovima davno poraženih retrogradnih snaga koje se sada ekspanzivno afirmišu. Najekstremnija ličnost po subjektivnoj proceni iz te plejade je izvesni RATIBOR-RAJKO ĐURĐEVIĆ bivši nedićevsko-četnički omladinac i ideolog koji putem svoje izdavačke kuće IHTUS-HRIŠĆANSKA KNJIGA, zapravo literature koju plasira, opasno i snažno truje svest naročito mladih generacija na duži rok. Ovi podaci su precizno navedeni, primarno i da bi se empirijski mogli proveriti.

Pitanje svih pitanja na temelju iznesenog je: KAKAV JE STAV DRŽAVE I NJENIH INSTITUCIJA PREMA OVAKVIM I SLIČNIM "LITERARNIM" FENOMENIMA?

Država se po ovakvim pitanjima uglavnom ne oglašava. Ona je "tolerantna" i "demokratska". Izraziti i ovakve stavove, izvesno je, da je po shvatanju današnjih vlastodržaca "in", jer se i na takav način najbolje distancira od "antisrpskog komunizma, koji je Srbiju razarao 50 godina". No, svako ko iole može i ume elementarno logički da razmišlja odmah će zapaziti ne samo ordinarnu laž i izmišljotinu "demokrata", već će u svemu tome prepoznati jednu zamaskiranu pozadinu, čije razotkrivanje pokazuje istinsku suštinu stvari.

Naime, država je kao u srednjevekovnoj Srbiji Nemanjića, crkvi, svom najbližem klasnom savezniku, podarila "tapijom" narod. HRISOVULJA je zapravo naziv darovne povelje kojom je vladar feudalne Srbije darivao crkvu zemljišnim posedima, sa svim selima i stanovnicima koji su u njima živeli. Ovi seljani su bili obavezni da argatuju za svog gospodara. Današnja država čini suštinski istovetan potez. Crkvi je "duhovnom tapijom", na duhovnu obradu - eksloataciju podarila narod, dok ga ona eksploatiše radno, i na veliki broj drugih, najbeskrupuloznijih načina. Većina građana živi u ekonomskom siromaštvu. Državnu, zapravo društvenu imovinu koju su svi zaposleni stvarali 50 godina država rasprodaje za mizernu novčanu nadoknadu domaćim i belosvetskim kapitalistima čiji je kapital često veoma sumnjivog porekla. Potom ti kapitalisti, ili otpuštaju radnike kao radni, tj. tehnološki višak, ili ih zadržavaju na radnom mestu maksimalno eksploatišući njihovu radnu snagu i isplaćuju im najčešće minimalne zarade. Kada je pak na bolovanju radniku se uglavnom zarada uopšte i ne isplaćuje. Sa druge strane da i ne govorimo o tzv. radu "na crno", gde radnici ne ostvaruju ni elementarna prava na socijalno i zdravstveno osiguranje. Pri razmatranju ovih tema, realnog života neophodno je pomenuti i penzionere koji su odradivši pošteno svoj radni vek, većinom na rubu egzistencije, jer primaju minimalne penzije sa zakašnjenjem od po nekoliko meseci. I tako redom, i tako dalje. Stvarnost života u "demokratiji" je vrlo, vrlo turobna i teška za većinu ljudi sa "perspektivom sjajne budućnosti u Evro-Atlantskim integracijama". No do ostvarenja ovog cilja narod ima pominjanu nacionalnu ideologiju i mitologiju koju održava i podgreva jedna od najstarijih i najznalačkijih ustanova za ovakav vid posla - srpska crkva. Tako su srpska država i crkva na istom zadatku opijanja naroda, da životna realnost ne bi delovala u svom punom sadržinsko-kvantitativnom smislu.

Na kraju treba postviti pitanje koliko će trajati i kada će prestati da deluje ovaj efekat darovne povelje? Kada se svi "blagodatni" plodovi tranzicije-neokolonizacije, tj. uvođenja liberalnog kapitalizma budu manifestovali još snažnije i potpunije, neminovno većina ljudi će početi da posmatra i sagledava stvarnost otvorenih očiju. Ove okolnosti mogu snažno uzdrmati, a verujem možda i potpuno, u izvesnoj konstelaciji i eliminisati aktuelni državno-crkveni savez. Tada će se i sva nacionalna, tj. nacionalistička ideologija i mitologija pokazati u svom pravom, suštinskom smislu kao mehur od sapunice, koji je za sobom, na žalost ostavio najstrašnije posledice: mržnju, ratove, smrt - požar i pepeo. Kao što sam na izvestan način maločas naznačila prava realnost ekonomskih i socijalnih odnosa postaće dominantan predmet interesovanja ljudi. No, sam osnov, karakter i produkti ovih odnosa neminovno će inplicirati artikulaciju potrebe da se mnoge vrednosti prevrednuju, da se REAFIRMIŠU I PONOVO OPREDMETE OSNOVNI POSTULATI SOCIJALISTIČKOG DRUŠTVA, a što je de facto poziv na AKCIJU PROGRESIVNIM I AVANGARDNIM SNAGAMA DA OTPOČNU I IZVRŠE TEMELJITU I POTPUNU IZMENU STVARNIH USLOVA ŽIVOTA.

Sanja Đorđević

[početak strane]