Arhiva : : Decembar 2003.

Revolucija ili divljaštvo?

Sve više ljudi je uvereno da svet u kome živimo tone u divljaštvo.

Rat, terorizam, ekonomske krize, zagađenje, glad, bolesti, kriminal, narkomanija – kao da su se jahači apokalipse namnožili i ojačali.

Buržoazija, njeni mediji, a pre svih, njeni političari još uvek brbljaju o miru, ekonomskom oporavku i reformama. Njihovim obećanjima se sve manje može verovati.

Za većinu ljudi problem nije u tome da shvati da je ovaj svet bolestan, možda čak i na samrti. Problem je da se nađe uzrok bolesti i odgovarajući lek.

Ovo ne treba ni malo da čudi, jer postoji toliko mnogo lažnih tumačenja.

Nema nade za lažna tumačenja

Suočeni sa svetom koji se ubrzano survava u haos, milioni ljudi su se okrenuli religiji – islamu, hrišćanstvu, brojnim kultovima Novog Doba – ne bi li sebi pružili bar malo nade. Mnogi vide katastrofalno stanje u svetu kao ispunjenje drevnih proročanstava o sudnjem danu. Međutim, ovaj let u prevaziđenu mitologiju sam po sebi je izraz truljenja društvenog sistema. Za sve apokaliptične ideologije zajednička je jedna karakteristika: one čovečanstvo svode na pasivnu igračku božanskih sila, zbog čega su u opreci prema bilo kakvom racionalnom objašnjenju postojeće zbrke, a time i prema pronalaženju bilo kakvog rešenja zasnovanog na svesnoj ljudskoj akciji.

Mnogi svaljuju krivicu za svetske probleme na pojedine lidere. Masovne demonstracije protiv Bušove posete Britaniji velikim delom su podstaknute intenzivnom mržnjom prema određenim pojedincima iz Bele Kuće i Downing Street-a i njihovim klikama, kao da bi neki drugi lideri ili klike sledili iz temelja drugačiju strategiju američkog ili britanskog imperijalizma. Ovo je samo odraz u ogledalu optužbe na račun Osame bin Ladena ili Sadama da su odgovorni za sav terorizam i nesigurnost u svetu.

Ali možda najlažnije od svih lažnih tumačenja je trenutna moda "anti-kapitalizma", "anti-globalizma" i "alternativnih svetova", kako ih je kreirao veliki Evropski Društveni Forum koji se nedavno održao u Francuskoj. Čudan je taj "anti-kapitalizam" koji uzima iz državne kase ogromna sredstva (npr. preko dva miliona eura Forum je dobio od lokalne vlasti u Parizu i iz okolnih regija); koji ne propoveda o prestanku trgovine, već o "pravednoj trgovini"; koji ne želi da nacionalne države budu ukinute nego da se, naprotiv, ojačaju u borbi protiv "globalističkih snaga multinacionalista"; koji proglašava da "alternativno društvo" neće biti uspostavljeno od strane grobara kapitalizma, kako je Marx nazvao međunarodnu radničku klasu, već od strane amorfne mase "građana" koji zahtevaju svoja "demokratska prava".

Svako od ovih tumačenja služi interesima postojećeg društvenog sistema, zato što skreće sa puta i ometa prirodnu potragu za stvarnim uzrocima bolesti današnje civilizacije. Klasa koja upravlja ovim sistemom, buržoazija, učiniće sve što je u njenoj moći da sakrije istinu: da sadašnji oblik društvene organizacije – kapitalistički poredak koji dominira čitavom planetom – ne samo što je postao prepreka daljem društvenom, ekonomskom i kulturnom razvoju, nego predstavlja pretnju i samom opstanku čovečanstva.

Za radničku revoluciju

Ove lažne ideologije nisu samo prepreka razumevanju uzroka, one su takođe i smetnja da se dođe do leka: do revolucije radničke klase, klase koja ima potencijal da uništi maligni kapitalizam i uspostavi društvo zasnovano na odnosima solidarnosti. Kapitalizam je u haotičnoj zbrci podeljen na nacionalne država koje brane svoje pojedinačne interese svakim vojnim sredstvom – revolucija međunarodne radničke klase pruža osnov za jedinstvenu svetsku zajednicu. Kapitalizam je, po prirodi, krizama vođena ekonomija potčinjena stvaranju profita za buržoaziju – radnička klasa je u stanju da uspostavi organizaciju proizvodnje u skladu sa potrebama čovečanstva. Kapitalizam troši svu svoju energiju na usavršavanje i snaženje represivnog državnog aparata, dok bi zbacivanje kapitalizma otvorilo mogućnost da čovek "organizuje svoje političke snage kao društvene snage", kao što je to Marks nagovestio.

Pošto je sadašnje društveno uređenje u potpunosti protiv stvarnih interesa najvećeg dela čovečanstva, a u korist jedne uske manjine eksploatatora koji njime upravljaju, ono se ne može reformisati sve dok postoji. Njega samo može zameniti revolucija koja bi imala isti program u svim zemljama: uništenje kapitalističke države; uspostavljanje političke moći radničkih veća; ukidanje privatne svojine i proizvodnje namenjene trgovini i profitu.

Teškoće u ostvarenju ovog programa proizilaze iz potrebe da se raskine sa svim navikama, etikom, predrasudama i ideologijama koje svakodnevno u nas ubrizgava postojeći poredak. On zahteva teorijsku jasnoću da bi se videla bezizlaznost postojećih društvenih odnosa, i političku zrelost miliona anonimnih radnika da preuzmu u svoje ruke vođenje društva.

Protivnici revolucije iz redova desnice i levice u najboljem slučaju kvalifikuju ovo kao utopiju i nešto neostvarivo, a u najgorem, kao nosioca novog i još strašnijeg oblika haosa i tiranije.

Međutim, to nije utopija – tj. apstraktna zamisao koja je došla niodkuda, običan san usamljenih intelektualaca. Ona je logičan vrhunac borbe jedne konkretne snage – radničke klase – protiv eksploatacije. I uprkos svim predviđanjima, uprkos svim stvarnim teškoćama, ova borba danas sve više uspravlja glavu.

Krajem 60-ih, međunarodna radnička klasa se vratila na scenu, nakon što je prerano raspuštena tokom ekonomskog buma iza II svetskog rata. Sledilo je dvadeset godina radničke borbe vođene u talasima. Zatim je ponovo, krajem 80-ih, počela kanonada demorališuće propagande o "kraju klasne borbe". Pa ipak, skorašnje stvaranje pokreta širokih razmera protiv napada na društveni dohodak u Evropi, povratak spontanih štrajkova u Britaniji i drugim zemljama, potvrđuje po ko zna koji put da radnička klasa reaguje na krize sistema, čija je ona glavna žrtva. Međutim, ma koliko izgledala ograničeno, današnja defanzivna borba sadrži potencijal da se razvije u daleko masovniju, daleko svesniju političku borbu u kojoj perspektiva revolucije neće više izgledati kao utopija, nego kao realan odgovor radničke klase na put kapitalizma u rat i divljaštvo.

World Revolution 270
Dec 2003/Jan 2004