Arhiva : : April 2005.

Prvi maj 2005

Protiv kapitalističke eksploatacije:

organizujmo se, pa u borbu!

Približavajući se Prvom maju 2005. vidimo kapitalističko nadmetanje i teške napade na uslove rada i prava radnika i radnica u celom svetu. Kapitalizam nas ne eksploatiše samo ekonomski, socijalno i kulturno: eksploatišući strah od ostalih radnika, od gubitka posla, od drugih rasa, strahove od terorizma itd, kapital pokušava da nas mobiliše u svrhu svog ekonomskog i militarističkog ludila.

Svetska ekonomija je u veoma kritičnom trenutku i preti joj kolaps dolara. Sjedinjene Države su mislile da će rat u Iraku isplatiti sam sebe slivanjem iračke nafte na svetsko tržište. Povećana proizvodnja je trebalo da smanji cenu nafte, a glavni OPEC proizvođači nafte, poput Saudijske Arabije, Venecuele i Irana su trebali da budu destabilizovani usled naglog smanjenja prihoda. Danas vidimo da su rezultati suprotni: ogromni troškovi rata u Iraku (i Avganistanu), visoke cene nafte i smanjeni profiti su zajedno doveli do još većeg povećanja ionako ogromnog američkog deficita.

Zemlje izvoznice nafte neće doživeti pad u profitu jer se cena nafte izražava u dolarima po barelu. Pad vrednosti dolara ih tera na povećavanje cene nafte i na razmatranje mogućnosti prelaska na jak evro kao alternativu za naftne transakcije. Povrh toga, zemljama u razvoju sa velikim dolarskim rezervama preti rastuća opasnost od velikih gubitaka usled naglog pada dolara. U mnogim zemljama ova situacija dovodi do promene novčanih rezervi iz dolara u evro.

Ovakva situacija je drastično pogoršala energetsku situaciju, pa već možemo videti da MMF izdaje upozorenja u vezi dugoročnog snabdevanja naftom. Po MMF-u, svetu prete "trajni naftni šok" i visoke cene nafte usled povećanja potražnje iz zemalja u rastu i ograničenih isporuka iz zemalja izvan OPEC-a. Ako se ovaj "Naftni udar" desi sada, a ne posle 2010. godine, kako je predviđeno, to će podgrejati rivalstvo kapitalističkih sila i povećati eksploataciju radništva.

Kapitalističko nadmetanje se odigrava na svim kontinentima. U senci "Naftnog udara" kapitalističke sile se ponašaju kao naftni ovisnici očajnički tražeći energiju kako bi osigurale sadašnje i buduće izvore goriva. One znaju da onaj ko kontroliše izvore energije i linije snabdevanja, takođe kontroliše i rivale, jer nafta i gas predstavljaju krv kapitalizma.

Promene u Jermeniji i Ukrajini predstavljaju velike pobede SAD-a. Jermenija je tranzitna zemlja za naftovod Baku (Azerbejdžan) - Tbilisi (Gruzija) - Čejhan (Turska), čija izgradnja je pri kraju, a koji prolazi kroz jermenske i kurdske teritorije, ali obilazi Rusiju i Iran. Ukrajina, koja je glavna tranzitna zemlja za rusku naftu na putu do EU će, kao i nove zemlje članice EU i NATO, biti iskorišćena od strane Sjedinjenih Država kao tampon zona u cilju neutralisanja ruskih i nemačko-francuskih interesa.

Pravi košmar za Sjedinjene Države i ostale imperijalističke sile predstavlja činjenica da su njihove sadašnje i buduće isporuke energije postale u velikoj meri zavisne od neprijateljskih i/ili "nestabilnih" zemalja. Američka strategija kontrole zemalja u Evroazijskom koridoru (koji se proteže od istočne Evrope do centralne i istočne Azije) zbog svega ovoga ima važno uporište u zemljama koje nazivaju "Lukom nestabilnosti".

SAD čine mnogo stvari istovremeno u ovom "Luku nestabilnosti": od latinske Amerike gde se trude da militarizuju krvavi "Plan Kolumbija", preko andskog regiona, do Afrike gde ubrzano pojačavaju svoju prisutnost; kroz Srednji istok okupacijom Iraka i pretnjama Siriji, do rata u Avganistanu, u centralnoj Aziji i do jugoistočne Azije gde prete Severnoj Koreji i pokušavaju da se suprotstave rastućoj Kini.

Posebna pažnja se mora posvetiti srednjem Istoku i Persijskom zalivu gde SAD pripremaju vazdušne napade na iranske strateške vojne ciljeve i navodne instalacije nuklearnog, hemijskog i biološkog oružija, sa namerom izazivanja promene režima u toj zemlji. Prema američkom penzionisanom novinaru, Sejmoru Heršu, Bušova administracija koristi Pentagon umesto CIA-e za tajne misije unutar Irana kako bi izbegla potrebu da izveštava Kongres.

Pripremana akcija protiv Irana ima, kao i rat u Iraku, veoma važan i skriven razlog: režim Sadama Huseina je postao meta onog trenutka kada je Irak svoje naftne transakcije preveo iz dolara u evre. Iran bar od 2003. razmatra mogućnost da pokrene svoju berzu nafte trgujući u evrima. 16. juna 2004. "The Guardian" je preneo vest da će ovaj plan biti sproveden 2005. godine.

Sada je planirano, po izveštajima kompanije Alexander Gas & Oil, da berza počne sa radom u avgustu 2005. godine. Ako se ostvari, ovo će snažno pogoditi londonski IPE i njujorški NYMEX. To će gurnuti klip u točkove finansijskog sveta, jer je petrodolarska trgovina jedan od stubova oslonaca američke finansijske hegemonije. Uzimajući u obzir ogroman američki deficit i slab dolar, uspešna iranska berza bi predstavljala ozbiljnu pretnju, i SAD će učiniti sve što je u njenoj moći da to spreči.

Ne treba da nas iznenađuje da se ratnici, poput Šarona i Buša, ponašaju kao golubovi mira. Plan "Put ka miru" (The Road Map for Peace) od palestinskih teritorija okruženih Zidom pravi zone aparthejda, a u martu 2005. jedan broj stranih konzorcijuma, sačinjenih uglavnom od američkih investitora, zaključio je sa izraelskim vladinim agencijama i državnom kompanijom "Petroleum and Energy Infrastructures" ("Naftna i energetska infrastruktura") dogovore oko obnove naftovoda od Haife do Iraka koji vodi kroz Jordan.

Ovaj naftovod sprovodi u delo glavne strateške interese SAD-a i Izraela. On može rešiti izraelsku enegetsku krizu i obezbediti transport nafte u Evropu i SAD. Ali ovaj plan, kao i ostali namenjeni srednjem Istoku, zahteva, pre svega, da se "neprijateljski" režim u Siriji oslabi ili eliminiše, i da otpor u Iraku, posebno sabotaže naftovoda i gasovoda, bude slomljen.

Strateški projekat naftovoda ka Mediteranu postaje još važniji u svetlu pripremanog napada na Iran, jer SAD i EU žele da budu manje zavisne od isporuka kroz Ormuski moreuz. Iran je takođe zapretio da će blokirati prolaz u slučaju napada čime bi cene nafte dostigle apsolutni vrhunac.

U ovakvoj situaciji bitno je raskrinkati motive kapitalističkih sila. EU nije mekani humani blok koji se suprotstavlja SAD-u, Rusija je represivna i nastavlja rat u Čečeniji, itd. Američke vojne snage koje su učestvovale u pomoći žrtvama tragičnog cunamija, su takođe jasno demonstrirale svoju snagu u regionu. Malaški moreuz je, na primer, pomorska veza od strateškog značaja na putu od Persijskog zaliva do zemalja kao što su Južna Koreja, Japan i Kina.

Kina, sa svojom sadašnjom i budućom ogromnom potrebom za energijom, se sve više posmatra kao glavni strateški neprijatelj, predstavljajući izazov za SAD na Putu svile u Aziji, održavajući bliske veze sa Iranom i suprotstavljajući se Sjedinjenim Državama u Africi i latinskoj Americi. U latinskoj Americi, Brazil i Venecuela imaju sporazume o povećanju izvoza nafte u Kinu, a Kina povećava izvoz oružja, i ostale robe, na ovaj kontinent.

Nesporazumi između SAD i EU su jasno vidljivi u njihovoj politici prema Iranu i Kini. Što se tiče Irana, EU će imati umereniju politiku od Sjedinjenih Država, a na kineskom pitanju EU se suprotstavlja SAD-u govoreći o podizanju embarga na izvoz oružja. Sjedinjene Države se boje saveza EU sa energijom bogatom Rusijom i razvoju odnosa sa latinskom Amerikom i zemljama kao što su Indija i Kina u Aziji.

Taktika SAD-a deljenja Evropske Unije na "staru Evropu" i "novu Evropu" je otvoreno pokazana pre i za vreme početne faze okupacije Iraka. Slučajevi Iraka i Ukrajine pokazuju da SAD pokušava da zaštiti sve izvore energije i transportne linije od potencijalnih protivnika hegemonije Sjedinjenih Država. EU se širi i predstavlja trgovinsku super-silu, ali je vojno slaba. Ovaj blok sada pokušava da ubrza vojnu i ekonomsku integraciju i "reforme" predloženim ustavom.

U Evropi, kao i u svim krajevima sveta, kapitalizam vlada po pravilu "širi se ili umri". Ofanziva protiv javnih servisa koja se vodi u celom svetu otvara tržište i kapital privatnim korporacijama. Mnoge vlade sveta se ugledaju na Ujedinjeno Kraljevstvo, dok Blerova vlada ide tako daleko da procenjuje da će petina javnih servisa biti u privatnom ili "dobrovoljnom" sektoru do 2006/2007.

Još jedan globalni trend je da se stalna zaposlenja pretvaraju u privremena, a ona koja ostaju stalna su manje zaštićena. Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) koristi čak 22 indikatora u poređenju nivoa zaštite zaposlenja u različitim zemljama. Napadi se očitavaju u olakšavanju otpuštanja, ukidanju procedura i naknada za individualne otkaze bez razloga, do svih vrsta privremenog zaposlenja koje vlasnici nameću na radnom mestu.

Jedna od formi privremenog zaposlenja dolazi od strane agencija za privremeno zapošljavanje - multinacionalnih korporacija koje prave profit od robovskog rada. Pored njihove uloge u podeli radništva, one će imati sve veću internacionalnu i političku ulogu u tzv. "ratu protiv terorizma". Izrael, na primer, koristi radnu snagu sa Filipina, iz istočne Evrope i Kine umesto Palestinaca zbog "bezbednosnih" razloga.

Kako globalni kapitalizam skida masku, države i kapitalisti primoravaju radništvo da prihvati "logiku tržišta". Birokratski, reformistički sindikati, koji su zavisni od zakonske pomoći i donacija onih koji napadaju, moraju se ili predati ili stupiti u borbu. Ako se uopšte mobilišu, osuđeni su na propast, jer nisu predviđeni da se suprotstave napadima na širokom frontu i da se oslanjaju na sopstvene snage. Na ovaj način reformistički sindikati postaju servisne institucije i teret na leđima radnika i radnica, a ne slobodno oruđe za samo-organizovanje i emancipaciju.

Jedina prava "sigurnost posla" na koju se možemo osloniti kao radnici i radnice dolazi od nas samih, od solidarnosti i akcija koje smo u stanju da izvedemo. Nasuprot reformističkim sindikatima, MUR odbacuje integraciju u kapitalistički sistem. Mi se ne bavimo klasnom kolaboracijom, kao što su npr. "sindikalni izbori" u državnoj režiji. Mi nemamo plaćene sindikalne zvaničnike, i mi ne primamo donacije od neprijatelja.

Kako napadi dolaze sa mnogih polja, MUR se bori na ekonomskom, socijalnom, kulturnom i anti-militarističkom nivou. Anarho-sindikalističko jedinstvo Internacionale je ključno, jer je naša borba takođe i borba za novo društvo. MUR-ov cilj je zamena kapitalizma i države slobodnim federacijama radničkih slobodnih asocijacija – slobodarski komunizam.

U ovim represivnim vremenima "rata protiv terorizma", moramo se prisetiti da se Prvi maj slavi u znak komemoracije žrtava sa Hejmarketa. Ovi anarhisti su proganjani kako bi se zaustavio štrajk sa zahtevom za osmočasovno radno vreme u Čikagu 1886. godine. Neopravdano su optuženi za podmetanje bombe (koja je zapravo, kako se kasnije pokazalo, podmetnuta od strane policijskih provokatora), i to se može ponoviti i sa današnjim agresivnim i militantnim kapitalizmom.

Slogan XXII Kongresa MUR-a, koji je održan u Granadi u decembru 2004, glasio je: "Ne ratu među narodima – Ne miru među klasama". Delegati su raspravljali o akcijama protiv kapitalističkih ratova (Irak, Čečenija, Kolumbija, itd.), doneli su internu odluku o koordinaciji i specijalnu izjavu o ratu u Kolumbiji.

Kongres je doneo odluku o prioritetnoj podršci sekcijama i prijateljima MUR-a u latinskoj Americi, i o koordinisanim akcijama protiv agencija za privremeno zapošljavanje koje će se voditi od 15. aprila zaključno sa Prvim majem 2005. godine. Ove akcije se organizuju pod sloganom "Međunarodne akcije protiv nesigurnosti radnog mesta!"

Kongres je doneo stav da će Međunarodno udruženje radnika i radnica (MUR) braniti sebe i anarho-sindikalizam protiv pokušaja formiranja paralelnih struktura/paralelne internacionale i organizacija koje bespravno koriste inicijale AIT-IWA (MUR na španskom i engleskom jeziku), kao i da će Internacionala intenzivirati rad na širenju MUR-a i anarho-sindikalizma u novim zemljama. Kongres je primio Sindikalnu konfederaciju Anarho-sindikalistička incijativa (Srbija) kao novu sekciju i Anarho-sindikalističku incijativu (Izrael/Palestina) kao prijateljsku organizaciju.

Sindikat GWU iz Pakistana je zatražio pristupanje, jedna grupa iz Gvatemale je izrazila želju da postane prijatelj MUR-a, a SiSD iz Slovenije, ASK iz Hrvatske i veliki sindikat FSPNI iz Indonezije su nas obavestili da žele sestrinske odnose i razmatraju pristupanje Internacionali.

Protiv kapitalističke eksploatacije: organizujmo se, pa u borbu!

Živeo MUR!

Oslo, 20. april 2005. godine

Sekretarijat MUR-a