Arhiva : : April 2005.

Prvi maj

Prvi Maj nije praznik odmora, zaborava i lake porodične zabave, već dan borbe i sećanja – sećajući se radnika i radnica Čikaga, koji su položili svoje živote u revolucionarnoj borbi, radnici širom zemaljske kugle nastavljaju njihovu borbu za jedan bolji svet, svet lišen bede i nepravde, svet u kojem će oni koji su danas ništa, postati sve. Danas taj svet još nije ostvaren i zato ga mnogi smatraju utopijom, ali utopija nije nešto neostvarivo – utopija je ono što još uvek nije ostvareno.

Radnička klasa u Srbiji dočekuje još jedan Prvi maj u teškoj situaciji: siromaštvo i nezaposlenost su sve veći, a teror liberalnog kapitalizma se ne smanjuje – radnici su gurnuti na društvenu marginu, opljačkani i poniženi, a budućnost im je oduzeta. Bolji život za sve onemogućen je u ime boljeg života za neke, za neke Koštunice, Tadiće, Labuse, Kariće, Laloviće, Smiljaniće, ili kako se već ti "neki" zovu... Odnos države i sindikata, kako onih "samostalnih", tako i onih "nezavisnih", nikada nije bio skladniji – dok milioni gladuju, lakeji buržoazije piruju i vesele se socijalnom dijalogu. Ali plaćenici i sluge se uzalud raduju, jer nema i ne može biti socijalnog dijaloga, nema i neće biti klasnog! Uzalud je nada slugu kapitalizma – radnici im više ne veruju i ne nasedaju na njihove laži!

Da nada postoji, to je danas svima jasno: samo anarho-sindikalizovane mase radništva i seljaštva, direktnom akcijom, okupacijom fabrika i preduzeća, zavođenjem sistema potpunog kolektivnog odlučivanja, bez birokrata i rukovodilaca, bez gazda i političara, mogu uneti tračak nade u sumrak istorijskog trenutka u kojem se nalazimo. Samo revolucionarni, samoupravni sindikati danas mogu biti oružje oslobođenja.

Zato se i obeležava 1. maj, koji nas podseća da borba koju su započeli anarho-sindikalisti ubijeni na trgu Hejmarket u Čikagu pre više od sto godina nije završena i da je danas jednako kao i tada cilj potpuno isti: ne kompromis i reforme, ne socijalni dijalog i ono što je za sada moguće, već ono što jedino može i mora biti: uništenje države i klasnog društva!

Živeo prvi maj, dan međunarodne radničke borbe i solidarnosti!

Živeo anarho-sindikalistički pokret!

Uoči Prvog maja,
u Novom Sadu/Beogradu

Sekretarijat Sindikalne konfederacije
"Anarho-sindikalistička inicijatva"